2015.

SKUPOVI, DOGAĐAJI, AKTIVNOSTI SAMKB U 2015.

Procena i kontrola pravnih rizika - izuzetno važan segment korporativne bezbednosti

27. nov 2015.

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti realizovala je još jedan u nizu seminara u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, dana 27.novembra 2015. posvećen temi ’’Procena i kontrola pravnih rizika kao instrument korporativne bezbednosti’’.

Kategorije pravnih rizika mogu se podeliti na rizik od pravne neusaglašenosti – pravna odgovornost; rizik od neadekvatne eksterne regulative i rizik od neadekvatne unutrašnje regulative – nepostojanje pravne zaštite u kompaniji. S druge strane, mogućnosti unutrašnje pravne zaštite se odnose na oblast obrade i zaštite podataka; radnopravni odnosi; organizacija i sistematizacija poslova u zaštiti lica, imovine i poslovanja; nadzor i kontrola rada privatnog obezbeđenja i uspostavljanje i nadzor nad sistemom pravne zaštite.

Zahtevi za ocenu pravnih rizika definišu se kroz adekvatnost internih pravnih pravila u oblasti zaštite podataka; adekvatnosti internih pravnih prtavila o radnopravnoj odgovornosti zbog bezbednosnih propusta; adkevatnosti interne regulative i organizacije uoblasti nadzora zakonitosti i celishodnosti; adekvatnosti internih pravnih pravila o prevenciji ugovornih rizika; adekvatnosti internih pravila o monitoringu pravnih postupaka korisnika i adekvatnost internih pravnih pravila o organizaciji sistema privatnog obezbeđenja.

Uspostavljanje sistema unutrašnje pravne zaštite i brzog i efikasnog pravnog reagovanja moguće je postići kroz standardizaciju procedura u oblasti zaštite i bezbednosti informacija; adekvatne sistematizacije radnih mesta; uvođenje pravila o odgovornosti za nepoštovanje internih procedura i nesavesno poslovanje; nadzor i kontrola zakonitosti poslovanja, poštovanja internih procedura i sprovođenja mera za prevenciju i tretiranje rizika; monitoring realizacije poslovnih ugovora; monitoring sudskih, upravnih i drugih sporova i postupaka koje organizacija vodi i uspostavljanje sistema unutrašnje kontrole sa aspekta sistema obezbeđenja lica, imovine i poslovanja.

Seminar je imao za cilj da ukaže na mogućnosti unutrašnje pravne zaštite i na značaj saradnje i harmoničnog delovanja pravne službe i lica zaduženih za bezbednost u kompaniji. Razvoj pravnih veština i znanja je dragocen mehanizam zaštite bezbednosti preduzeća. Polaznici su bili informisani o pojmu i oblicima pravnih rizika, kao i metodama kontrole i procene pravnih rizika, uz poseban fokus na probleme komercijalne špijunaže i zaštite osetljivih i poverljivih podataka.

Realizovana 3.Međunarodna konferencija SAMKB-a "Korporativna bezbednost u Republici Srbiji 2015"

28. okt 2015.

Ekonomska bezbednost poslovanja integralni deo korporativne bezbednosti

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti u saradnji sa partnerima iz regiona organizovala je 3. Međunarodnu stručnu konferenciju „KORPORATIVNA BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI 2015“, koja je održana 28.oktobra 2015. godine na Nacionalnoj vozačkoj akademiji – NAVAK, Subotište. Organizatori Skupa bili su Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti, Privredna komora Beograda, Asocijacija menadžera korporativne bezbednosti Jugoistočne evrope (SECSA) i Nacionalna vozačka akademija (NAVAK).

Učesnici konferencije „2015“ bili su menadžeri korporativne bezbjednosti iz javnog i privatnog sektora Srbije, ali i zemalja regiona. Ovo je bila prilika da razmene iskustva i primeri dobre prakse i ukaže na značaj uspostavljanja sistema korporativne bezbednosti u procesima upravljanja u javnim i privatnim kompanijama i drugim institucijama. Predsednik SAMKB-a prof.dr Dragan Trivan pozdravio je učesnike konferencije i upoznao ih sa aktivnostima koje su sprovedene u Srbiji u domenu korporativne  bezbednosti  u prethodnih godinu dana. Asocijacija je samostalno i u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, ali i drugim subjektima, organizovala više stručnih skupova u zemlji i regionu iz oblasti korporativne bezbednosti, a predstavnici asocijacije su aktivno učestvovali i na međunarodnim stručnim skupovima.

U uvodnom obraćanju predsednik SAMKB, prof.dr Dragan Trivan istakao je da inicijativa o potrebi organizovanja ovakvih stručnih skupova potekla od članova Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, s ciljem razvijanja novih znanja i razmene stručnih iskustava vezanih za unаpređenje poslovаnja u oblаsti korporativne i industrijske bezbednosti i uprаvljаnja bezbedonosnim rizicimа.

Podsticanje, unapređenje i povezivanje saradnje i razmene saznanja stručnjaka iz ove oblasti ima suštinski značaj za uspešnije poslovanje kompanija i ukupan privredni razvoj. To je potrebno za proširenje obima i unapređenje znanja iz područja korporativne bezbednosti, kao i podizanje svesti o rizicima i izazovima sa kojima se privredni subjekti suočavaju i neophodnosti uspostavljanja i efikasnog funkcionisanja odgovarajućih bezbednosnih mehanizama unutar kompanija“, rekao je predsednik  SAMKB-a Dragan Trivan. Cilj konferencije bio je prihvatanje korporativne bezbjednosti na nivou upravljanja u javnim preduzećima, privatnim kompanijama i objektima kritične infrastrukture, a učesnici su dali doprinos analizi stanja i razrešenju problema u ovoj oblasti, sa posebnim akcentom na ekonomsko poslovanje kompanija.

Ispred MUP-a Srbije učesnike konferencije pozdravio je Vladimir Rebić, načelnik Uprave saobraćajne policije, a skup su pozdravili i Denis Čaleta, predsednik Instituta za korporativne sigurnosne studije Slovenije i Marijan Benko, zamenik predsednika Veća HUMS-a iz Hrvatske. “Konferencija ima veliki regionalni značaj jer okuplja struku, policiju i medije, kojima je najvažnije da odgovore na pitanje – kako da naše okruženje učinimo što sigurnijim”, istakao je Čaleta. On je istakao  da “živimo u kompleksnom i složenom okruženju gde su subjekti izloženi različitim pretnjama”  i naglasio “kako je ekonomska bezbednost  poslovanja povezana sa svim procesima organizacije”.

Sa druge strane, Vladimir Rebić, načelnik Uprave saobraćajne policije Srbije, istakao je kako je korporativna bezbednost  kao deo šire socijalne bezbednosti složen sociološki sistem povezan sa globalnim, regionalnim i nacionalnim sistemima sigurnosti te da efikasan sistem korporativne bezbjednosti štiti i uspostavlja platformu u kojoj se preduzeća mogu slobodno razvijati. On je naglasio kako MUP ulaže velike napore u prevenciji činjenja krivičnih dela, a poseban akcenat stavlja na sprečavanje korupcije i sajber-kriminala u Srbiji.

Tokom plenarnog dela konferencije, sada već tradicionalno i ove godine SAMKB dodelila je godišnje nagrade u različitim kategorijama za rezultate ostvarene u 2014.godini u oblasti korporativne bezbednosti. Dodeljene su nagrade u sledećim kategorijama:

  • JP Pošta Srbije – godišnja nagrada za najbolju kompaniju za ostavrene rezultate i razvoj u oblasti korporativne bezbednosti u 2014. godini, nagradu u ime kompanije primio je Vladimir Radović, direktor Prateće funkcije bezbednosti i zaštite kompanije;
  • Zoran Đokić, menadžeru za korporativnu bezbednost i borbu protiv ilegalne trgovine duvanskim proizvodima za region Zapadnog Balkana kompanije IT International AD Senta – godišnja nagrada za najboljeg menadžera iz oblasti  korporativne bezbednosti  u 2014. godini;
  • Godišnja nagrada za najbolju knjigu iz oblasti korporativne bezbednosti u 2014. godini, pripala je knjizi „Ekonomska bezbednost poslovanja“, autori knjige su g. Milan Stojanović i Dejan Pavlović nagradu je primio jedan od autora g.Stojanović; Knjiga snažno podstiče etičko poslovanje na tržištu Srbije, istovremeno promovišući korporativnu bezbednost kao jedan od stubova kompanije.
  • Specijalna Godišnja nagrada dodeljena je dr Nebojši Stefanoviću,  ministru MUP-a Srbije– za izuzetan doprinos razvoju privatne i korporativne bezbednosti u Republici Srbiji u 2014.godini

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti i ove godine dodelila je plakete zaslužnim za razvoj Asocijacije i korporativne bezbednosti u Republici Srbiji. Plakete  su primili:

  • Udruženju za privatno obezbeđenje PKS-a, nagradu je primio đorđe Vučinić, predsednika Odbora Udruženja;
  • Zoran Janković, izvršnom direktoru kompanije Koving d.o.o.

Specijalni gost ovogodišnje konferencije bio je Maksim Bochkov, zamenik direktora za akademska i naučna pitanja privatne obrazovne institucije „Centar poslovnih rizika“ iz St. Petersburga. Njegovo obraćanje je bila prilika da se čuje na koji se način sprovodi ekonomska bezbednost poslovanja kao integralni deo korporativne bezbednosti  u Rusiji. Boshkov je podelio  iskustva koja se mogu primeniti i u zemljama regiona Jugoistočne Evrope. Kako je rekao, „ekonomska bezbednost je zlatno znanje koje omogućava biznismenima da bez problema mogu da posluju, iako se suočavaju sa mnogobrojnim opasnostima“. Izdvojio je analitički pristup bezbednosti i proaktivnu sigurnost, pri čemu se kombinuju postojeća tradicionalna znanja. „Ekonomska bezbednost sprečava i neutrališe opasnosti za ekonomske interese kompanije koji mogu da dovedu do velike štete. To je najpovjerljiviji posao u kompaniji i nije ga moguće ostvariti bez potpunog poverenja“, istako je gost iz Rusije.

Privatizacijom preduzeća na Balkanu i korporativnu  bezbednost  predstavio je  g. Iztok Podbregar, direktor Instituta za sigurnosne strategije Slovenije. Podbregar je napomenuo da bi privatizacije bile uspešne,  potrebno je uključiti korporativnu bezbednost , koja ima ulogu u ekonomskom bezbednosnom sistemu i promeni vlasništva državnih preduzeća u procesu privatizacije. „Privatizacije imaju negativne konotacije jer su bile opterećene koruptivnim i nepotrebnim procesima, a pravi kapital uglavnom nije ulagan u naš  region jer nije bilo potrebnog poverenja.

Na konferenciji je veoma bilo  zapaženo predavanje i prezentacija, na osnovu višegodišnjeg iskustva, g. Milana Stojanovića, ekspert koordinatora ekonomske bezbednosti  Blokova prerada i promet NIS Novi Sad. Prema njegovim rečima ova služba u okviru kompanije nije virtuelna kategorija i glavni je deo korporativne zaštite NIS-a, namenjena za zaštitu ekonomskih interesa i poslovne reputacije kompanija.
G.Stojanović je jedan od  koautora knjige “Ekonomska bezbednost poslovanja”, koja sadrži detaljan opis ekonomskih rizika, izvora poslovnih informacija i načina ostvarivanja ekonomske bezbednosti u praksi.

Glavni sadržaj rada menadžera i eksperata ekonomske bezbednosti jeste, kako je objasnio Stojanović, procena i upravljanje rizicima ekonomske bezbednosti. Ti rizici su ekonomska i finansijska kategorija, kategorija odstupanja od ciljeva ili kategorija verovatnoće. Služeći se matematičkim rečnikom, Stojanović je ekonomsku bezbednsot definisao kao verovatnoću nepovoljnog ishoda, a rizik je proizvod pretnje i ranjivosti kompanije. Najprihvatljiva kategorija podele rizika, prema Stojanoviću, jeste eksterna ili spoljna špijunaža, uticaji rane faze tranzicije, makroekonomije, interna korupcija, kriminal i nesavesno poslovanje, koji se generišu na osnovu ponašanja zaposlenih u kompaniji, te hibridni rizici poslovnog partnerstva u kojem učestvuju unutrašnji i spoljni rizici.

U nastavku Konferencije održan je drokrugli sto „Ekonomska bezbednost – izazovi i perspektive razvoja u korporativnim sistemima u regionu Zapadnog Balkana“  na kojem su učešće uzeli prof.dr. Dragan Trivan, predsednik SAMKB, prof.dr Iztok Podbregar, direkotr Instituta za bezebnoste strategije Slovenija, dr Milan Tarman ured za zaštitu tajnih podataka Republike Slovenije, Marijan Benko , izvršni direktor korporativne sigurnosti Agrokor d.d.Hrvatska, Miran Vršec direktor Instituta za korporativne bezbednosne studije Slovenija, Zoran Đokić, menadžer bezbednosti JT International ad Senta i Dejan Pavlović, zamenik direktora Funkcije za korporativnu zaštitu i direktor Direkcije za korporativnu zaštitu NIS a.d..

Učesnici okruglog stola razgovarli su o sledećim pitanjima: koji su najveći bezbednosni  izazovi i pretnje korporacijama danas i koje mere se preduzimaju,odnosno u nedovoljnoj meri preduzimaju; kako top menadžmentu i vlasnicima  kapitala predstaviti ekonomsku bezbednost poslovanja kao jednu od bitnih funkcija korporacija i na šta treba da budu fokusirani menadžeroi bezbednosti- kakve odgovore treba da ponude svom  top menadžmentu kada je u pitanju problem sa imigrantima.

SAMKB uzela učešće na Hrvatskim danima sigurnosti

14. okt 2015.

U organizaciji Hrvatske udruge menadžera sigurnosti u Opatiji su od 14. do 16. oktobra 2015. održani Hrvatski dani sigurnosti 2015, koji su okupili oko 150 učesnika iz brojnih hrvatskih i međunarodnih kompanija iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Poljske, Kine i Finske.

U uvodnom delu prisutnima su se obratili Michael Lange, šef Kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Hrvatskoj, Alen Ostojić, predsednik Hrvatske udruge menadžera sigurnosti, Evelin Tonković, zamenik Ministra unutrašnjih poslova RH i Goran Grošinić, izaslanik Predsednice RH Kolinde Grabar Kitarović, pod čijim se visokim pokroviteljstvom održali ovogodišnii Hrvatski dani sigurnosti 2015. – IX. konferencija hrvatskih menadžera sigurnosti.

Učešće na konferenciji u Opatiji kao i prethodnih godina uzelu su članovi Asocijacije menadžeri korporativne bezbednosti iz Srbije predvođeni predsednikom SAMKB prof.dr Draganom Trivanom.

Učešće Asocijacije na Međunarodnom sajmu bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovanja-ISEC

13. okt 2015.

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti je i ove godine zajedno sa Privrednom komorom Beograda uzela učešće na zajedničkom štandu tokom nedavno završenog sajma bezbednosti iSEC. Međunarodni sajma bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovanja-iSEC, pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, održan je u periodu od 13. do 16. oktobra 2015. godine na Beogradskom sajmu.

Asocijacija je bila jedan od organizatora ’’Dana korporativne bezbednosti’’ 15.okotobra 2015. na beogradskom sajmu. Svoje stručne stavove izneli su predstavnici Srpske asocijacije menadžera bezbednosti, MUP-a, Fakulteta bezbednosti, Privredne komore Srbije, kao i predstavnici nekoliko velikih kompanija i javnih preduzeća.

Predstavnici SAMKB govorili su o mestu i ulozi korporativne bezbednosti u sistemu bezbednosti i zaštiti kritične infrastrukture. Analiziralo se stanje, potrebe, kao i rizici u oblasti korporativne bezbednosti.
Na ovogodišnjem sajmu bile su zastupljene oblasti visokih tehnologija u funkciji javne i privatne bezbednosti, tehničke infrastrukture objekata, korporativne i industrijske bezbednosti, tehničke i fizičke zaštite i informacione bezbednosti – sBIT.

U stručnom pratećem programu pod nazivom iSEC Know How i sBIT predstavljene su aktuelnosti u domaćem zakonodavstvu sistema javne bezbednosti i privatnog obezbeđenja, informacione bezbednosti, zaštite podataka u ICT i sve popularnijim mobilnim tehnologijama, ali i regionalni i svetski trendovi u ovim oblastima. Srpska asocijacija menadžere korporativne bezbednosti, dobitnik je zahvalnice za doprinos u stručnom, programskom i organizacionom radu ove sajamske manifestacije.

Učešće SAMKB na 5. Međunarodnom Beograskom bezbednosnom forumu

02. okt 2015.

Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovali su peti Beogradski bezbednosni forum od 30. septembra do 2. oktobra. Skup pod nazivom „Može li Evropa redefinisati sebe?“ održao se u hotelu Hajat, a okupio je zvaničnike i stručnjake iz regiona i Evrope. Osnovni cilj konferencije bio je da se pokrene debata u pravcu zajedničkog razumevanja i rešavanja globalnih bezbednosnih problema.

Prvog dana Foruma jedna od tema okruglog stola koja je realizovana pod pokrovteljstvom M:tel a.d.Banja Luka bila je “Korporativna bezbednost izazovi dobrog upravljanja“, na kome su predstavnici Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti široj javnosti predstavili funkciju korporativne bezebdnosti i neophodnost uspostavljanja menadžera korporativne bezbednosti u kompanijama.

Neke od teme koje su obrađene na pomenutom okruglom stolu bile su koji su izazovi dobrog upravljanja u jednom sistemu korporativne bezbednosti (primeri iz prakse); koje su glavne teme (organizacione, pravne, sa stanovišta ljudskih resursa) u zemljama Zapadnog Balkana, u oblasti korporativne bezbednosti; kakav je odnos između nacionalne, privatne i korporativne bezbednosti i kako se međunarodni standardi bezbednosti sprovode u sektoru korporativne bezbednosti, kao i mnoga druga pitanja koje su učesnicima pomenutog panela predstavili prof.dr Zoran Keković, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Dejan Pavlović, zamenik direktora Funkcije korporativne zaštite NIS-a i Miro Miskin, rukovodilac bezbednosti i unutrašnje kontrole M:tel a.d. Banja Luka.

Realizovan seminar iz oblasti poslovne bezebdnosti

02. okt 2015.

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti u saradnji sa Privrednom komorom Beograda u petak, 2.10.2015.godine održala je jednodnevni seminar posvećen ’’Zaštiti intelektualne svojine kao element savremene poslovne bezbednosti’’.

Tokom edukacije bilo je ukazano na prepoznavanje falsifikovanih proizvoda i načina krijumčarenja, na menjanje svojstva povrede prava intelektualne svojine, na probleme internet piraterije i na druge aktuelne i potencijalne izazove povreda autorskih prava i industrijske svojine, s ciljem razvoja veštine procene rizika i ovladavanja tehnikama zaštite u ovoj oblasti.

Faktori koji utuču na porastpovrede prava intelektualne svojine su lakoća i rasprostranjenost pristupa internetu; savremenost tehnologija; anonimsnost i neograničenost koju pruža Internet; rastući broj servisa za zloupotrebu autorskih dela na Internetu; nerazvijena svest korisnika Internet mreže o štetnosti kojoj doprinosi povreda prava intelektualne svojine (materijalne i nematerijalne prirode); cena autorskih dela, falsifikovanih proizvoda i standard društva i dr.

Pretpostavke za uspešno sprovođenje krivičnog progona: efikasno otkrivanje krivičnih dela i podnošenje krivičnih prijava; poboljšanje saradnje policije, javnih tužilaštava i sudova; efikasna primena mera oduzimanja predmeta krivičnih dela i sredstava za njihovo izvršenje i formiranje specijalizovane policijske službe za sprečavanje i suzbijanje piraterije i falsifikata proizvoda.

Seminar je imao za cilj podizanje nivoa bezbednosne kulture u oblasti zaštite autorskih prava i industrijske svojine, sticanje znanja o normativnim, organizacionim i drugim merama korporativne zaštite, kao i upoznavanje sa metodama procene rizika i principima izgradnje javno civilnog partnerstva u pomenutoj oblasti.

Održan stručni seminar na temu: ’’Sertifikacija za rad sa tajnim podacima’’

18. sep 2015.

U organizaciji Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, Centra za unapređenje kvalieta i korporativnu bezbednost Privredne komore Beograda i Centra za analizu rizika i upravljanje krizama, a u saradnji sa Kancelarijom Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Srbije 18.septembra u prostorijama Privredne komore Beograda, održan je jednodnevni seminar na temu: „Sertifikacija za rad sa tajnim podacima“.

Predavači su bili istaknuti eksperti Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Republike Srbije uz prisustvo veliko broja polaznika, pripadnika javnog i privatnog sektora.

Cilj seminara je bio da se učesnici skupa upoznaju ukoliko žele da učestvuju kao ponuđač proizvoda ili usluga u poverljivim ugovorima, odnosno javnim nabavkama u kojima konkursna dokumentacija sadrži tajne podatke, jer zakonodavsto nameće kao obavezu posedovanje sertifikata za rad sa tajnim podacima. Dobijanje sertifikata je besplatno, ali su uslovi koje je potrebno ispuniti u procesu sertifikacije veoma strogi. Na seminaru je objašnjeno kako se aplicira za sertifikat i koje prednosti donosi njegovo posedovanje, naročito imajući u vidu usaglašenost zakonske regulative Srbije sa regulativom EU.

Na seminaru su bile obrađene sledeće teme:

  • Zakonski okvir za rad sa tajnim podacima i zaključivanje poverljivih ugovornih odnosa
  • Način i uslovi podnošenja zahteva za sertifikaciju za rad sa tajnim podacima
  • Procedure bezbednosnih provera, ispunjenost fizičko-tehničkih mera zaštite za rad sa tajnim podacima
  • Značaj i prednosti posedovanja sertifikata pri nastupu na domaćem i inostranom tržištu.

Seminar je bio namenjen privrednim društvima koja se bave proizvodnjom proizvoda i pružanjem usluga specijalne namene, proizvodnjom proizvoda dvostruke namene, kao i svim MSP koji mogu biti isporučioci u poslovima poverljivih javnih nabavki.

Učešće SAMKB na nedavno završenom samitu, posvećenog oblasti privatne bezbednosti u regionu ’’Adria Security Summit’’

10. sep 2015.

U Sarajevu u periodu od 8 do 10 septembra 2015.godine održan je prvi regionalni Samit posvećen trendovima u oblasti privatne bezbednosti. Ovo je bio najveći susret ovog tipa do sada i jedini sa učešćem predstavnika iz regiona i šire. Organitaor skupa je bio časopis AS Adria sa partnerima iz regiona. Učešće na ovom regionalnom skupu uzela je i SAMKB jedan od partnera iz regiona na kojoj je predsednik SAMKB prof.dr Dragan Trivan izvršio predavanje na temu’’Stanje i perspektive industrije bezbednosti u Srbiji’’. Na Samitu takođe su učešće uzeli i članovi Asocijacije, koji su imali priliku da se upozanju sa najnovijim trendovima u oblasti tehničke bezbednosti.

S obzirom na globalni trend međupovezanosti više segmenata u jednu platformu, kojoj su informacione tehnologije činilac integracija, Adria Security Summit je ciljano išao ka tome da su teme predavanja i poslovni karakter kompanija održavali raznovrsnost bezbednosnog spektra: video nadzora, kontrole pristupa, zaštite identiteta, integracijskih alata, fizičke zaštite , protivprovala, mrežnih rešenja , mehaniček zaštite i IT bezbednosti. Konferencijski deo Samita okupio je zaista vrhunske stručnjake u ovoj branši, čiji je renome privukao pažnju svakoga ko poznaje ovu oblast, dok je izložbeni deo skupa bio prilika da se učesnici Samita upoznaju sa trenutno vodećim regionalnim ili svetskim kompanijama.

Na Samitu koji je završen učestvovalo je preko 300 vlasnika i direktora kompanija, rukovodioca odeljenja, menadžera bezbednosti, prodajnih menadžera, članova regionalnih strukovnih udruženja i nastavnog osoblja na obrazovnim institucijama.

Summit je ugostio 14 predavača iz renomiranih svetskih i regionalnih kompanija: Messe Frankfurta, Boscha, Dahue, Hikvisiona, Securitasa, HID Globala, Salona bankarske opreme, Alarm automatike i King ICT-a, te vodećih partnerskih udruženja iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i BiH. Teme o kojima je bilo reči su: trendovi u industriji bezbednosti, migracija ka IP tehnologijama, hronologija razvoja koncepta bezbednosti od fizičke ka integralnoj zaštiti, napredni integracijski koncepti, umrežena bezbednost, nove tehnologije u kontroli pristupa, upotreba tehnologija u zaštiti vrednosti i novca i dr.

Na skupu je određeno da će se sledeći Adria Security Summit 2016.godine drugi po redu održatu u Srbiji, gde će organizatori i domaćini tog skupa biti magazin za bezbednost AS Adria iz Sarajeva u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera korporativne bezebdnosti i Centrom za unapređenje kvaliteta i korporativnu bezbednost Privredne komore Beograda.

Video nadzor nezamenljiv alat i tehnika u prevenciji i otkrivanju krivičnih dela na radnom mestu i javnim površinama

26. jun 2015.

U Beogradu, 26.juna 2015 godine u hotelu CROWNE Plaza održano je međunarodno savetovanje “Izazovi video nadzora na radnom mestu i javnim površinama”, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, Privredne komore Beograda, programskog partnera Poslovnog učilišta integralna sigurnost i razvoj iz Zagreba i uz podršku kompanije Koving d.o.o. iz Beograda. O izazovima video nadzora govorili su ugledni eksperti za ljudska prava, radne odnose, krivično pravo, zaštitu ličnih podataka, urbanu bezbednost i javnog saobraćaja.

U uvodnim rečima, prof.dr Dragan Trivan, predsednik SAMKB prisetio se nedavne afere u kojoj je snimak neprimerenog ponašanja na parkiralištu Arene učinjena kamerama za nadzor saobraćaja, završila na društvenim mrežama. Trivan je istakao važnost savetovanja konstatujući da se radi o prvom skupu ove vrste u Srbiji, zadovoljan što je ova tema došla na dnevni red. Advokat Dragoljub Simonović podsetio je na univerzalne međunarodne dokumente koji govore o važnosti zaštite ljudskih prava u radnim odnosima, ali istakao da nažalost veliki broj građana nemože ostvariti ono osnovno pravo, pravo na rad.

Profesor Draško Bosanac, sa Fakulteta za poslovne studije i pravo iz Beograda dao je prikaz nacionalnog zakonodavstva Srbije koje uređuje radne odnose a onda i korišćenje video nandzora. Zamenica javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, Milena Božović kazala je da video zapisi nisu novina u krivičnom zakonodavstvu Srbije, ali tužilaštvo se sve češće susreće s njima. Video zapisi se sve češće prilažu kao dokazi. U predistražnim postupcima prikuplja se dokazni materijal za koji je važno da bude zakonito pribavljen. Važno je da se radi o kvalitenim zapisima putem kojih se osoba može identifikovati, a još važnije je da nije bilo tajnog snimanja, istakla je Božović i dodala: Važno je da poslodavci traže da radnici potpišu izjavu da su saglasni da su pod video nadzorom. Problem nastaje kada dolazi do sporova u kojima se video zapisi prilažu kao dokaz, a da takva izjava ne postoji.

Danka Ninić iz Uprave za vezu i kriptozaštitu MUP-a Republike Srbije kazala je da Ministarstvo u cilju izvršavanja poslova iz svog delokruga, može da prikuplja i obrađuje video i audio zapise. Ministarstvo koristi sredstva za snimanje slika i beleženje audio i video zapisa u svrhu praćenja javnih skupova, ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine, granične kontrole koja obuhvata vršenje graničnih prelaza, obezbeđenje dokaza za podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava, praćenje zakonitosti i unapređenje rada Ministarstva i vođenje disciplinskih postupaka.

Takođe, navela je da MUP koristi 60 kamera za nadzor saobraćaja na području Beograda, ali da pomenuti sistem video obezbeđenja služi i za nadzor velikih javnih okupljanja poput sportskih manifestacija, javnih skupova i drugih događaja koji se organizuju na javni površinama. Trenutno, MUP Srbije razmišlja i o uvođenju snimanja policijskih službenika u primeni policijskih ovlašćenja.

Zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republie Srbije, Aleksandar Resanović podsetio je da Srbija, iako nije članica EU nastoji u nacionalno zakonodavstvo inkorporirati brojne odgovarajuće dokumentena EU. On je napomenuo da propisi Srbije ne uređuju celovito video nadzor radnog mesta i javnih površina. Poverenik je ukazivao da Zakono o zaštiti podatakla o ličnosti, koji je donet 2008.godine nije potpun i da ima niz nedostataka, tako da se u praksi pojavljuju brojni problemi. Učesnici Savetovanja su podržali stav da se ubrza postupak na izradi novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Kada je u pitanju video nadzor, to pitanje nije moguće urediti podzakonskim aktima,već isključivo Zakonom. Mora postojati krovni Zakon, a da se neka specifična rešenja mogu bliže urediti i drugim zakonima po pojedinim sektorima.

Predsednik Saveta za urbanu sigurnost Grada Zagreba Alen Ostojić,preneo je iskustva Zagreba u ostvarivanju urbane bezbednosti naročito video nadzora javnih površina. Ostojić je istakao da se u vlasništvu Grada Zagreba nalazi približno 4.000 kamera, te da je trenutni fokus na video nadzoru pogrešno parkiranih i nepropisno zaustavljenih vozila. Ostojić je kazao da je snimak učinjen video nadzorom lični podatak jer se zahvaljujući njoj može identifikovati osoba. U tom kontekstu nužno je uspostaviti ravnotežu između potrebe za ostvarivanjem bezebdnosti građana i prava na zaštitu privatnosti, prioritetno ličnih podatka. Kao primere dobre prakse u Zagrebu, Ostojić je naveo niz aktivnosti gradonačelnika Bandića među kojima je osnivanje Saveta za urbanu bezbednost Grada Zagreba, označavanje svih javnih površina koje su pod video nadzorom odgovarajućim vidljivim obaveštenjima, donošenje Startegije urbane bezbednosti Grada Zagreba 2014.-2017. Ostojić je posebno naznačio da gradonačelnik razmatra mogućnost osnivanja Veća za građansku kontrolu video nadzora Grada Zagreba kao i osnivanje digiralnog registra svih kamera u vlasništvu Grada Zagreba.

Slobodan Mišanović, predstavnik JKP “Gradsko saobraćajno preduzeće” Beograd naveo je da “GSP“ Beograd nosilac funkcije sistema javnog gradskog prevoza u Beogradu i jedna od najvećih kompanija za javni gradski prevoz u Jugo istočnoj evropi. Čine ga tri podsistema prevoza: tramvajski sistem (130 tramvaja); trolejbuski podsistem (94 trojlebusa) i autobuski podsistem (643 autobusa) koji u radnim danima prevezu oko 1,5 miliona putnika. U 2014. godini zabeleženo je 130 napada na vozila i 45 na vozače. No, u prvih pet meseci 2015. beleži se dramatičan trend napada na vozila – 63, i 30 napada na vozače. Upravo zato, namera je da se u sva vozila instalira sistem video nadzora koji bi pokrivao područja vozačeve kabine kao i saobraćaj ispred vozila, prostor iza vozača i putnički deo.

Na Okruglom stolu koji je moderirao profesor Goran Matić, učesnici su još jednom istakli da živimo u digitalnom dobu u kojem je primena novih tehnologija sastavni deo života i rada, ali da ne treba bežati od pravnog uređenja korišćenja video nadzora. Svi učesnici su se složili da video nadzor predstavlja snažan strateški alat u radu policije i da ga treba koristiti kao alat prevencije kriminala poštujući i ostvarujući sve komponente demokratizacije video nadzora.

Na kraju skupa, portal Svijetsigurnosti kao medijski pokrovitelj savetovanja, nagradio je pet učesnika bestseler knjigom John Gibba, “Ko Vas posmatra”? Reč je o knjizi koja sadrži zastrašujuće, precizne opise metoda kojima se države i korporacije služe da bi nas nadzirale, te prikazuje kako je prikupljanje informacija od strane države i korporacija postalo međunarodna pojava.

Učešće SAMKB na letnjem Vivaldi forumu Mokrogorske škole menadžmenta

24. jun 2015.

U periodu od 24. do 26. juna 2015. u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta održan je “Letnji Vivaldi Forum“ posvećen temama iz finansijskog sektora, koji je okupio stručnjake iz sfere finansija, rizika, revizije i srodnih delatnosti.

Centralna tema ovogodišnjeg foruma bila je obezbeđivanje održivosti organizacija kroz ličnu inicijativu finansijskog direktora. To podrazumeva uspostavljanje adekvatne organizacione strukture finansijskog sektora i u okviru njega, procesa i procedura čije su poštovanje i primena prvi korak u stvaranju modernog finansijskog upravljanja organizacijom.

Tokom Foruma jedna od tema panela bila je i “Ekomomska kompanijska bezbednost“, koju su predstavnici SAMKB predstavili najvišim rukovodiocima iz najuglednijih domaćih i inostranih kompanija koje posluju u Srbiji, iz oblasti finansija, rizika, revizije i ostalih srodnih delatnosti. Moderator panela bio je prof. dr Dragan Trivan, predsednik Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, a panelisti Dejan Pavlović, direktor Direkcije za korporativnu zaštitu NIS a.d. i Saša Todorović, menadžer ekonomske bezbednosti NIS a.d.

Kako investiranjem u predupređivanje štete možemo da uštedimo milone? Šta je to korporativna bezbednost i kakvu relaciju ista ima sa finasijskom stabilnošću poslovne organizacije bila su pitanja na koje su odgovore tokom diskusije učesnicima Foruma pružili predstavnici SAMKB i NIS a.d.

Upravo, završeni skup na Mokroj Gori bila je izuzetna prilika da se učesnici Foruma i šira javnost upoznaju sa aktivnostima strukovne Asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, gde je rukovodostvo SAMKB ukazalo na značaj uspostavljnaja struke menadžera korporativne bezbednosti u kompanijama i njihovu ulogu u zaštiti kompanije kada se govori o ekonomskoj bezbednosti.

Ugrožavanje bezbednosti poslovanja kompanija metodom socijalnog inženjeringa

27. maj 2015.

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti u saradnji sa Inovacionim centrom Fakulteta bezbednosti u Beogradu i Privrednom komorom Beograda, realizovala je jednodnevnu stručnu edukaciju na temu: “Bezbednost poslovanja i socijalni inženjering“. Pojam socijalnog inženjeringa je korišćenje raznih komunikacijskih veština sa samo jednim ciljem- uveriti drugu stranu da postupi na određeni način. Krajnji cilj korišćenja socijalnog inženjeringa je dolaženje do informacije koja se kasnije koristi u različite svrhe, a koje su štetne po vlasnika informacije.

Kroz predavanja i diskusiju, ukazano je na socijalni inženjering koji predstavlja veoma efikasan, uslovno rečeno, novopojavni oblik ugrožavanja korporativnih resursa, pod kojim se na prvom mestu podrazumevaju informacije bez kojih nije moguć uspešan rad, funkcionisanje i poslovanje pravnog entiteta. Najkraće rečeno, socijalni inženjering je oblik manipulacije pojedincima sa ciljem da se navedu da urade nešto što inače ne bi uradili, a odnosi se na ispunjenje nekih zahteva koje postavlja napadač. Preduslovi izvršenja napada putem socijalnog inženjeringa su motiv, spremnost, mogućnost i metod.

U pozadini svih tih zahteva, kao krajnji cilj napadača, stoji njegova želja da pristupi i dođe u posed određenih informacija, bez obzira da li su one u elektronskoj ili papirnoj formi ili im se pak usmeno saopšte. Cilj seminara bio je da se učesnici seminara upoznaju sa pojmom i načinima izvršenja socijalnog inženjeringa, procesom napada socijalnim inženjeringom – ciklus obmane i tehnikama koje koristi socijalni inženjering.

Održan skup "Video nadzor i korporativna bezbednost: dokazna vrednost video-snimaka kod nastanka krivičnog dela u kompanijama"

22. apr 2015.

U organizaciji Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, a u saradnji sa Privrednom komorom Beograda i Inovacionim centrom Fakuleta bezbedosti realizovan je stručni skup na temu: “Video nadzor i korporativna bezbednost: dokazna vrednost i bezbednosna funkcionalnost video-snimaka“. Sistem zatvorene televizije i video nadzor kao njegov element, predstavljaju važno sredstvo odvraćanja, osmatranja i obaveštavanja o izvršenim protivpravnim delima na štetu kompanije. Ipak, u praksi se postavlja pitanje kakva je dokazna vrednost video–snimaka u krivičnim i drugim pravnim postupcima?

Cilj skupa bio je podizanje svesti o značaju zaokruženog sistema zatvorene televizije i upoznavanje učesnika sa praktičnim pravnim i operativnim problemima koji nastaju u implementaciji ovog sistema i korišćenju video snimaka u istrazi i drugim fazama krivičnog postupka.

Doc. dr Goran Mandić, rukovodilac Centra za bezbednosni menadžment Fakulteta bezbednosti istakao je, da sistem zatvorene televizije i video nadzor, predstavljaju značajan faktor kod odvraćanja, osmatranja o obaveštavanja o izvršenim protivpravnim delima. Sam proces posmatranja u praksi je nedovoljno definisan. Značajan problem predstavlja i neadekvatno postavljanje sistema, jer se neretko dešava, da naknadnom analizom snimka vidimo da je upotrebna vrednost snimka vrlo mala. Tu su i problemi vezani za raznolikost uređaja za snimanje i tehnička neobučenost lica. U okviru pravnih lica neohodno je definisati upotrebnu vrednost sistema zatvorene televizije, jer ukoliko sistem nije adekvatan, kao da ne postoji, naročito ukoliko je sistem postavljen sam za sebe i nije projektovan tako da ima podršku ljudi.

Časlav Đelić, šef Odseka za audio i video tehniku Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd naglasio je, da je u protekle 4 godine Odsek za foto i video tehniku u svom operativnom radu koristio više od 4500 video zapisa. Postupak izuzimanja video i elektronskih zapisa, radi se prema strogo propisanoj proceduri. Nakon izuzimanja materijala vrši se obrada video materijala, a nakon obrade u dogovoru sa Tužilaštvom radi se veštaćenje.

Milena Božović, zamenik javnog tužioca, Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, napomenula je da Tužilac u svom radu, rukovodi predistražnim postupkom, sprovodi istragu i podiže optužbu. U želji da prikupimo što valjanije dokaze Tužilaštvo se sve više služi audio i video zapisima. Sud ocenjuje dokaze, a nezakoniti dokazi su svi oni dokazi, koji su sami po sebi, ili po načinu pribavljanja suprotni Ustavu, Zakoniku o krivičnom postupku i međunarodnim ugovorima. Naš Zakonik o krivičnom postupku ne zabranjuje primenu audio i video zapisa, ali nigde i ne propisuje uslove, kako oni mogu da se nabavljaju i tu postoji pravna praznina, što dovodi do različitih odluka i različitog postupanja. Pored redovnih dokaznih radnji, kao što su saslušavanje okrivljenih, ispitivanje svedoka, veštaćenja i rekonstrukcija događaja, Tužilaštvo u svom radu primenjuje i posebne dokazne radnje, kao što su: tajni nadzor komunukacije i tajno praćenje i snimanje.

Kada su u pitanju video i audio zapisi problem je kod Tužilaštva ne samo da li su ti dokazi pravno valjani, već i njihova autentičnost. Ovde ne postoji jasan stav sudske prakse i sve se razmatra od slučaja do slučaja.

Održan seminar posvećen umanjenju insajderske pretnje kao elementa poslovne bezbednosti

17. apr 2015.

U organizaciji Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti i Centra za unapređenje kvaliteta i korporativnu bezbednost Privredne komore Beograda, realizovan je još jedan u nizu seminara iz oblasti korporativne bezbednosti na temu procena pravnih rizika i zaštiti od insajderske pretnje kao elementi poslovne bezbednosti.

Seminar je imao za cilj podizanje nivoa bezbednosne kulture u oblasti obrade i zaštite podataka, sticanje znanja o normativnim, organizacionim i drugim merama korporativne zaštite, kao i upoznavanje sa metodama procene rizika i principima izgradnje održivog sistema prevencije insajderske pretnje. Kroz predavanja, diskusiju i radionicu, bilo je ukazano na značaj razvoja veštine procene pravnih rizika i ovladavanja tehnikama zaštite privrednih društava i drugih organizacija od insajderske pretnje i drugih opasnosti u oblasti bezebdnosti informacija.

Kada govorimo o mogućnostima unutrašnje pravne zaštite u okviru privrednih subjekata i organizacija, može se istaći da ona obuhvata oblast obrade i zaštite podataka, radnopravni odnosi, organizacija i sistematizacija poslova u zaštiti lica, imovine i poslovanja, nadzor i kontrola rada privatnog obezbeđenja, kao i uspostavljanje i nadzor nad sistemom pravne zaštite.

Zahtevi za ocenu pravnih rizika ogledaju se kroz adekvatnost internih pravnih pravila u oblasti zaštite podataka, adekvatnost internih pravnih pravila o radnopravnoj odgovornosti zbog bezbednosnih propusta, adekvatnost interne regulative i organizacije u oblasti nadzora zakonitosti i celishodnosti, adekvatnost internih pravnih pravila o prevenciji ugovornih rizika, adekvatnost internih pravila o monitoringu pravnih postupaka korisnika i adekvatnosti internih pravnih pravila o organizaciji sistema privatnog obezbeđenja.

Insajdera definišemo kao osobu koja je pripadnik neke društvene grupe zbog čega raspolaže određenim saznanjima nedostupnim široj javnosti. To mogu biti fizička lica ili organizacioni subjekti ovlašćeni da fizički ili elektronski pristupe senzitivnim podacima i infrastrukturnim resursima. Sposobnost fizičkih lica ili organizacionih subjekata da prekorače ili zloupotrebe svoje ovlašćenje za pristup pomenutim resursima, kako bi iskoristili, napali i/ili na drugi način negativno uticali na osetljive podatke i informacione sisteme možemo reći da predstavlja insajdersku pretnju po kompaniju. Insajderska aktivnost može biti zakonita (uzbunjivač, svedok itd), nezakonita (zloupotreba prava ili kriminal), usmerena ka sticanju lične dobiti ili isključivo nanošenju štete organizaciji i individualna aktivnost pojedinca ili organizovana unutrašnja (spoljna) aktivnost.

Učesnicima seminara istaknut je i značaj podizanje nivoa bezbednosne kulture i usvajanje osnovnog znanja o principima i metodama procene pravnih rizika i izrade normativnih, organizacionih i drugih mehanizama za zaštitu poslovanja od insajderskih i sličnih pretnji.

Predstavnici SAMKB na 6. Međunarodnoj konferenciji o korporativnoj bezbednosti u Ljubljani

19. mar 2015.

Ovogodišnja 6.Međunarodna stručna konferencija pod nazivom: “Dani korporativne i informatičke bezbednosti“ u organizaciji Instituta za korporativne varnosne študije iz Ljubljane, održava se od 18. do 19.marta 2015.godine u glavnom gradu Slovenije. Nastavljajuću dobru saradnju sa kolegama i partnerima iz Slovenije, SAMKB je i ove godine uzela učešće u radu Konferencije.

Tradicionalno, u uvodnom delu Konferencije su uručene godišnje nagrade za dostignuća u oblasti korporativne bezbednosti za 2014. Godinu. U konkurenciji za najbolju knjigu u oblasti korporativne bezbednosti, nagrada je dodeljena članovima SAMKB Dejanu Pavloviću i Milanu Stojanoviću za knjigu “Ekonomska bezbednost“.

Na početku skupa otvarajući ovogodišnju 6.Međunarodnu stručnu konferenciju prisutnima se obratio predsednik SAMKB prof.dr Dragan Trivan, koji je tom prilikom upoznao učesnike sa aktivnostima SAMKB i stanjem korporativne bezbednosti u Srbiji i istakao da ovaj međunarodni skup predstavlja značajan doprinos regionalnom povezivanju i prožimanju struke, nauke i prakse u oblasti korporativne bezbednosti, kao i unapređenju poslovanja poslovnih subjekata u savremenom kompleksnom okruženju.

Sa posebnim zadovoljstvom istakao je da su kolege iz Instituta za korporativne varnosne študije svojim radom i organizovanjem ove i sličnih konferencija i skupova zasluženo postali lider u regionu Jugo-istočne Na kraju svog uvodnog obraćanja prof Trivan izrazio je svoje veliko zadovoljstvo velikim odzivom predstavnika nauke i prakse iz čitavog regiona i ujedno čestitao svim dobitnicima nagrada i priznanja.

Tokom drugog dela rada Konferencije predsednik SAMKB prof.dr Dragan Trivan, uzeo je učešće u radu okruglog stola na temu “Korporativna bezbednost kao alat u rukama strateškog menadžmenta“, zajedno sa predstavnima najvećih slovenačkih kompanija iz javnog sektora.

Održano stručno savetovanje "Korporativna bezbednost i Cyber security protiv organizovanog kriminala"

05. mar 2015.

Jednodnevno regionalno savetovanje „Korporativna bezbednost i sajber (cyber) kriminal protiv organizovanog kriminala“ čiji su organizatori Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti i Poslovno učilište integralna sigurnost i razvoj iz Zagreba, u saradnji sa Asocijacijom menadžera korporativne bezbednosti Jugoistočne Evrope (SECSA) i Privredna komora Beograda, održano je 5.3.2015. u beogradskom hotelu Crowne Plaza.

Učesnici savetovanja, iskusni menadžeri bezbednosti i vrhunski sajber eksperti iz Srbije i okolnih zemalja ocenili su da internet odnosno računarski kriminal postaje sve veća pretnja kompanijama i privredi zbog čega je neophodna bolja saradnja i povezivanje u regionu.

Prema podacima Europola sajber kriminal u svetu na godišnjem nivou donese ukupnu štetu građanima i institucijama, vladama, gradovima i državama od oko 290 milijardi evra, što je više od ukupne globalne trgovine heroinom, kokainom i marihuanom, izjavio je predsednik Hrvatske udruge menadžera sigurnosti, Alen Ostojić.

„Nema podataka koliko u tome učestvuju države jugoistočne Evrope, ali je izuzetno važno da delujemo kroz sve vidove javno privatnog partnerstva. Europol poziva da se u borbi protiv sajber kriminala izrazito razvija veza javne bezbednosti sa privatnim sektorom zato što privatni sektor ima jače ljudske potencijale, pa čak i kvalitetnije tehnologije nego državni“, istakao je Ostojić.

On je ukazao da se još uvek počini više kriminala ove vrste nego što se otkrije počinilaca zbog čega se preporučuje da se kompanije u tom segmentu otvore. „Mnoge prećutkuju hakerski napad jer misle da će im se ukoliko izađu u javnost narušiti reputacija. Ali zapravo je potrebno činiti baš suprotno da bi se pratili trendovi i razvijali novi modeli zaštite“, rekao je on. Ostojić je istakao da su sve brojni načini na koje hakeri mogu da provale u privatne i poslovne baze podataka nuklearnih elektrana, finansijskih institucija,osiguravajućih društava, bolnica i svih drugih državnih i poslovnih sistema i pojedinaca koji mogu da budu napadnuti bilo kada i bilo gde.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, prof.dr Dragan Trivan ocenio je da je razmena iskustava jedan od glavnih zadataka, kao i da bi u region trebalo da dolaze eksperti korporativne bezbednosti iz drugih zemalja. U Srbiji je potrebno razvijati svest o značaju ove vrste bezbednosti, jer u najvećem broju privrednih društava ne postoje unutrašnje organizacione jedinice za poslove korporativne bezbednosti, ocenio je on.

„U Srbiji je Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen 2013.godine, ali do sada nisu doneta podzakonska akta što je kočnica implementaciji efikasnijih sistema bezbednosti u praksi u koje se ionako malo ulaže“, rekao je profesor Trivan. On je naveo rezultate ranijeg istraživanja koje je pokazalo da 97 odsto ispitanika smatra da je glavni problem u sektoru korporativne bezbednosti u Srbiji nepostojanje zakonske regulative, lošu ekonomsku situaciju okrivljuje 88,24 odsto, a 76,4 odsto smatra da je bazični problem u nepostojanju svesti o važnosti ove delatnosti.

Realizovana edukacija "Procena rizika u poslovnoj organizaciji"

25. feb 2015.

Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti u sardnji sa Centrom za korporativnu bezbednost Privredne komore Beograda, održala je 25. februara 2015. godine edukaciju posvećenu temi Proceni rizika u poslovnoj organizaciji.

Realizacijom seminara izvršena je teorijsko komparativna analiza međunarodnih standarda i nacionalnih propisa koji pokrivaju oblast procene i upravljanja rizika u poslovnim organizacijama i u odnosu na to urađena je praktična interaktivna radionica u cilju sagledavanja načina i mogućnosti primene istih u radu menadžera bezbednosti u svojim poslovnim organizacijama.

Cilj seminara bio je usavršavanje lica angažovanih na poslovima bezbednosti različitih poslovnih organizacija, angažovanih na izradi procene rizika i ostalih planskih dokumenata.

Usvojen novi Zakon o oružju i municiji

20. feb 2015.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 20. februara 2015.godine novi Zakon o oružju i municiji (Službeni glasnik RS br. 20/15). Zakonom o oružju i municiji regulisana je materija držanja i nošenja oružja u Republici Srbiji.

Donošenjem ovog zakona trebalo bi da budu ostvarena dva cilja. Prvi je da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, čime će se sprečiti njegove zloupotrebe i poboljšati bezbednost građana Republike Srbije. Drugi je da legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozvoljene svrhe lova, sporta, kolekcionarstva i samoodbrane.

Prema rečima predlagača, novi Zakon omogući će efikasniju kontrolu posedovanja i prometa oružja, čime će se sprečiti zloupotrebe i poboljšati bezebdnost građana. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a počinje da se primenjuje istekom godinu dana od dana stupanja na snagu.

Scroll to Top